Srbija posle odlaska velikana: Kakva nam je budućnost bez Filipa, Andrije, Sonje, Milice...
Vreme čitanja: 10min | pon. 09.08.21. | 10:45
Čekamo Adrianu Vilagoš u atletici, za tekvondo ne bi trebalo da brinemo, nadolaze i kajakaši, nadamo se i povratku rukometa
(Od specijalnog izveštača iz Tokija)
Jedan zagrljaj u pres sali „Tacumi vaterpolo centra“ posle finalne utakmice vaterpolista Srbije govorio je više od hiljadu reči. Sve što se dešavalo na Olimpijskim igrama u Tokiju stalo je u tih nekoliko trenutaka. Selektor Dejan Savić je dugo bio zagrljen sa kapitenom Filipom Filipovićem, koji je ovo takmičenje završio baš kako se samo poželeti može – sa zlatnom medaljom i MVP nagradom u rukama. Neko bi rekao da je ovo repriza iz Rija, međutim ovaj momenat nije mogao da se poredi niti poistovećuje ni sa čim. Trebalo je samo da svi prisutni stanu i posmatraju.
Izabrane vesti
Filip je samo jedan od sportista Srbije koje više nećemo imati priliku da gledamo u reprezentaciji. Zajedno sa njim u penziju odlaze i šestorica njegovih saigrača – Andrija Prlainović, Branislav i Stefan Mitrović, Gojko i Duško Pijetlović, Milan Aleksić. Dan ranije su oproštajnu tačku u nacionalnom timu otplesale košarkašice Sonja Petrović i Jelena Bruks. Kraj karijere je najavila i reprezentativka u tekvondou Milica Mandić. Pitanje je da li će na narednim Igrama učestvovati Ivana Španović...
Baš zbog svih ovih navedenih imena, zbog suza koje su mogle da napune olimpijski bazen, zbog međusobnog podržavanja i poštovanja, ovogodišnja najveća sportska planetarna smotra ostaće upamćena kao najemotivnija do sada za srpski tim.
Naš olimpijski tim ove godine je činilo 86 sportista, a prosek godina je bio veoma visok. Godine brzo prolaze, pa je jasno da sportski stručnjaci što pre treba da okrenu misli ka Parizu. Igre će biti održane već za tri godine, a pitanje je ko će zameniti sve ove velike ljude pre svega, a onda i sportiste. Da li će to biti dostojne zamene? Da li će uspeti da ostvare učinak koji je Srbije imala ove godine? Da li će ostaviti i srce i krv i znoj na terenu za svoju zemlju, kao što su to činili prethodnici?
Naša ekspedicija je u Tokiju završila učešće sa devet osvojenih medalja. Takav skor je oborio rekord iz Rija od osam odličja. Vaterpolisti, Milica Mandić i Jovana Preković su osvojili zlato, Damir Mikec je upucao srebro, a do bronze su stigli Milenko Sebić, Zurab Datunašvili, Tijana Bogdanović, odbojkašice i basketaši.
Ko nastavlja olimpijsku priču i u poznim godinama? Ko bi mogao da nasledi osvajače medalja? Ko su nove nade koje će prvi put uskočiti u glavne uloge? Prostudirajte u nastavku...
VATERPOLO
Najveće promene na kraju ovog olimpijskog ciklusa doživeće vaterpolisti. Čak sedmorica igrača, koji su pisali istoriju našeg sporta, odigrali su u Tokiju poslednju utakmicu sa kapicom Srbije. Počev od kapitena Filipa Filipovića, preko Duška i Gojka Pijetlovića, Branislava i Stefana Mitrovića, Milana Aleksića i Andrije Prlainovića. Selektor Dejan Savić će morati da smisli neko novo čudo, jer je ostao bez kompletne okosnice tima.
Priču će nastaviti momci koji su bili sada u Tokiju (Mandić, Jakšić, Ranđelović, Rašović, Dedović, Lazić), a priključiće im se i igrači sa šireg spiska, koje već duže vreme stručni štab testira, trenira i ima na oku. Dušan Mandić je spreman kao zapeta puška da povede novu ekipu i nauči ih sve što su stariji njega.
Na pripremama pred Olimpijske igre, sem igrača koji su izborili mesto u rosteru, bili su i Radoslav Filipović, Vladimir Mišović, Viktor Rašović, Petar Velkić, Nemanja Vico, Gavril Subotić, Vuk Milojević, Marko Radović, Đorđe Vučinić, Radomir Drašović, Miloš Ćuk, Dimitrije Rističević, Vasilije Martinović, Lazar Dobožanov, Nikola Lukić, Luka Pljevančić, Marko Radulović i Stefan Branković.
Među njima treba tražiti naslednike ove genijalne generacija, koja im ostavlja ostavlja težak zadatak. Svi koji su se oprostili u izjavama garantuju da Srbija ima svetlu budućnost u vaterpolu.
TENIS
Bio je Novak Đoković glavna uzdanica Srbije u Japanu, ali nije uspeo da ostvari ono što je želeo. Najbolji teniser sveta je zaustavljen u polufinalu, kada mu je poraz posle preokreta naneo Aleksandar Zverev. Igre u Tokiju su mogle da budu za njega poslednje, ali je nekoliko dana posle eliminacije stigla potvrda da od borbe za olimpijsko zlato, koje mu nedostoje, neće odustati.
„Velika je čast bila predstavljati Srbiju na Olimpijskim igrama. Žao mi je što se ovo posebno iskustvo nije završilo sa jednom od medalja za mene, ali me to čini još motivisanijim da nastavim sa radom i da se vratim još jači u Pariz za tri godine“, napisao je Novak, koji će pred naredne igre oduvati 37 svećica na torti.
Ako sve bude po planu, Srbija će i tada čekati tu toliko željenu medalju. Jasno je da kad je tenis u pitanju, ako se pogleda trenutno stanje stvari, jedini adut za postolje će biti Novak u singlu, ili eventualno ako se ponovo bude upustio u dubl ili miks avanturu.
Novaku ne vredi ni tražiti naslednika. Takav se retko rađa.
ATLETIKA
Najbolja srpska atletičarka Ivana Španović (31) stigla je u Japan sa velikim ambicijama. Blistala je od sreće kada je u kvalifikacijama jedina skočila sedam metara i ostavila sve protivnice da joj gledaju u leđa. Međutim, nije to mogla da ponovi i u finalu, pa je završila Igre na bolnom četvrtom mestu.
Po završetku takmičenja Ivana nije želela da priča o budućnosti. Rekla je da mora da sačeka da se sve slegne, pa da vidi šta i kako dalje. Još ranije je izjavila da bi bilo najlepše da se oprosti od atletike na Svetskom dvoranskom prvenstvu u martu 2022. godine u Beogradu. Ako te planove nije menjala bronzana atletičarka iz Rija, onda je nećemo više gledati na olimpijskom nadmetanju.
Mnogo joj je bilo teško što je za zlatnu medalju dovoljan bio skok od sedam metara, koji je imala u nogama dva dana ranije. Da li će sačekati još tri godine i napasti olimpijsko zlato u Parizu, to verovatno znaju samo trener Goran Obradović i ona.
Asmir Kolašinac je najavio da su mu Igre u Tokiju poslednje posle razočaravajućeg nastupa, baš kao i iskusna Dragana Tomašević. Uzdanica naše zemlje za tri godine biće Armin Sinančević, koji je sada u paklenoj konkurenciji bio sedmi u finalu. Na glavnu scenu bi možda mogle da iskoče neke nove mlade nade, među kojima je ime koje se najčešće pominje – Adriana Vilagoš (17), koja se takmiči u bacanju koplja i u mlađim kategorijama je obarala svetske rekorde. Takođe, u skoku udalj bi možda u godinama koje dolaze glavnu ulogu mogla da preuzme Milica Gardašević.
TEKVONDO
Tekvondo je sport koji je Srbiji od 2012. doneo četiri olimpijske medalje. Dvostruka šampionka Milica Mandić (29) najavila je povlačenje, dok njenu koleginicu Tijanu Bogdanović (23), koja ima u kolekciji srebro i bronzu, čeka još mnogo borbi. Njihov trener Dragan Jović je nedavno pojasnio i na koga još može da se računa u budućnosti.
„Uvek imamo nastavak generacije, ako sve bude kako treba i ako budemo imali adekvatne uslove za rad, kao što ih sada imamo, verujem da ćemo zadržati te potencijale. Tu je Serđa Stević, Andrea Bokan, Teodora Jović, Mehdi Hodabahši, on nije mlad kao te devojke, ali od njega očekujemo mnogo u Parizu. Pa onda Stefan Takov, Nadica Božanić, Novak Stanić, Dimitrije Nagajev... Imamo deset ili 15 imena koji već imaju rezultate i o njima će se tek pričati. A tu da ne zaboravimo da su još aktivne Tijana Bogdanović, Vanja Stanković, Nađa Savković, Aleksandra Radmilović... To je cela reprezentacija maltene koja ostaje u ovom olimpijskom ciklusu. Tako da se iskreno nadam da će neko i u Parizu da nas obraduje“, rekao je popularni Gale, koji je iskovao četiri olimpijske medalje, u razgovoru za Mozzart Sport.
Kad je tekvondo u pitanju, izgleda da ne treba da brinemo.
KOŠARKA
Izbor urednika
Dve vodeće igračice u ekipi Marine Maljković završile su reprezentativnu priču u Tokiju. Sonja Vasić je okončala igračku karijeru, dok će Jelena Bruks nastaviti da igra za mađarski Šopron. Bez njih dve ovaj tim će postati sasvim drugačiji. One su najzaslužnije za četiri medalje koje je Srbija osvojila od 2015. godine i ostaće upamćene kao dve najbolje igračice ove sjajne generacije.
U ekipi će ostati devojke koje su sada sa njima igrale – Ana Dabović, Nevena Jovanović, Tina Krajišnik... Od Aleksandre Crvendakić se očekuje da polako preuzima ulogu lidera, a sigurno da će joj se pridružiti i neke nove nade. Na EP je u sastavu bila Maša Janković, šansu čekaju Ivana Raca, Jovana Nogić. Na ovogodišnjim takmičenjima nije bilo sjajne Nikoline Milić, zbog samo jednog mesta za naturalizovane igrače. Očekuje se da centar iz Trebinja bude tu tokom narednih godina...
Slika će biti jasnija kada Maljkovićeva okupi tim u novembru, o tome je i pričala posle oproštajne utakmice Sonje i Jelene.
„Jeste teško, ali već od sutra ne treba da nam bude teško. Dale su toliko toga, znate i sami šta je ova generacija uradila. Prvo treba da sednemo, presaberemo se i stavimo sva imena na papir. Meni je cilj da ne bude nikakav stop. Želim da pokušam što više da izvučem iz ostalih devojaka. Probala sam sve mlade igračice na pripremama, da ne bi bilo u novembru – ko će sad da igra. Morali smo da vidimo koga imamo. Ne može se ništa bez domaće lige. I prošlo leto smo animirali mlade da dođu iz Amerike – Anđela Dugalić, Ivana Raca, pa Jovana Nogić... Moramo da se organizujemo u ovako teškoj situaciji“, zaključila je Marina Maljković.
Kad pogledamo mušku košarku, još jedan kiks ne bi smeo da se dogodi. U Japanu se jasno videlo koliko su potpuno drugačije Olimpijske igre bez košarkaša. Ukoliko bi Srbija, posle odlaska najstarijih uzdanica, u najjačem sastavu stigla do Pariza, imala bi velike šanse da se bori za visok plasman. Ako ne bi bilo otkaza, bio bi to jak tim sa Nikolom Jokićem, Bogdanom Bogdanovićem, Vasilijem Micićem, Nikolom Milutinovim, Markom Gudurićem, Ognjenom Jaramazom, Ognjenom Dobrićem... U toj ekipi bi mesto našao i Filip Petrušev, a polako će verovatno u celu priču ulaziti i mladi Nikola Jović...
ODBOJKA
Odbojkašice Srbije su u Tokiju napadale zlato, jedino koje im nedostaje. Ali nisu uspele da do njega dođu. Iako se očekivalo da se tim od sledeće godine potpuno promeni, Maja Ognjenović je dala izjavu koja nagoveštava da bi sličan sastav mogli da gledamo i za tri godina.
Ona će verovatno produžiti staž u dresu Srbije, iako je htela da se oprosti ove godine posle EP u Beogradu. Baš kao i Milena Rašić, koja odluku nije menjala.
„Imam pregovore za Pariz“, nasmejala se Maja Ognjenović posle osvajanja bronze i dodala: „Stvarno je blizu, pa baš ne znam. Biće mi tamo 40. rođendan, sve se nekako poklapa da idem. Više sam za da, ali videću“.
Kada se pogleda kompletan tim, verovatno će na narednim Igrama mesta biti za Katarinu Lazović i Jovanu Kocić. Njih dve su odradile kompletne pripreme ove godine i u poslednjem trenutku su precrtane sa spiska.
Muška odbojkaška selekcija je aktuelni evropski šampion, ali je ostala bez plasmana na Igre. Ekipa koja ima u sastavu Atanasijevića, Kovačevića, Lisinca, Ivovića, Podraščanina, Jovovića verovatno će poslednju šansu za OI imati u Parizu. U tom gradu su došli do evropske titule, pa bi bilo lepo da još jednom dođu na to mesto i pokušaju da se prikažu i na olimpijskoj sceni.
RUKOMET
Na ovim Olimpijskim igrama Srbija nije imala predstavnike u rukometu. Međutim, s obzirom na to da je ove godina taj sport počeo polako da se diže, ne bi bilo čudno da se neka od selekcija nađe na narednoj najvećoj sportskoj planetarnoj smotri.
Rukometaši su sjajno odigrali kvalifikacije sa novim selektorom Špancem Tonijem Đeronom i očekuje se da samo podižu igru kako vreme bude prolazilo. Marsenić, Đorđić, Radivojević, braća Ilić, Kukić, Cupara, Milosavljev... I svi ostali momci sa kojima španski trener radi mogli bi da vrate Srbiju na olimpijski turnir. Ipak, videćemo kako se budu predstavili na takmičenjima koja ih čekaju ove i naredne godine.
Ženska selekcija Srbije je imala priliku da ode u Japan, ali nije uspela da izbori prva dva mesta na kvalifikacionom turniru u Mađarskoj. Posle toga je promenjen prvi trener, selekciju je preuzeo Uroš Bregar i započeo novu epizodu. Prvi izazov je bio baraž za Svetsko prvenstvo u kome su rukometašice ostvarile pobedu i plasirale se na veliko takmičenje. Tamo će se videti mnogo jasnije koliko ova selekcija može i da li je realno sanjati o Parizu.
TRI NA TRI, PLIVANJE, RVANJE, STRELJAŠTVO, DŽUDO, BOKS, VESLANJE, KAJAK, STONI TENIS
U svim ostalim sportovima nije bilo takmičara koji su zvanično potvrdili da se opraštaju, ali su zato mnogi nagovestili da bi mogli da zasijaju i u Parizu. Na primer bronzani Zurabi Datunašvili je sada osvojio bronzu, a treneri su odmah rekli da će biti glavni kandidat za zlato na narednim Igrama.
Veslači Miloš Vasić i Martin Mačković su zauzeli peto mesto, ali posle velikih komplikacija zbog korone. Odmah su u izjavama naglasili da će se vratiti u Parizu i pokušati da osvoje tu medalju, blizu koje su bili i sada. Bokserka Nina Radovanović je stala na korak do bronze, skupila je dovoljno iskustva na debitantskom učešću i želi da ode korak dalje u Parizu.
Tu su i kajakši Bojan Zdelar (21) i Strahinja Stefanović (23), plivači Andrej Barna, Velimir Stjepanović, Nikola Aćin, Uroš Nikolić, Vuk Čelić... Strelci će pokušati da nastave tamo gde su stali u Japanu, gde su Srbiji doneli dve medalje. Za njih broj godina ne znači mnogo, tako da se može očekivati ista ekipa kao i ove godine. Nije poznato kako bi mogla da izgleda ekipa „tri na tri“, ali ako bude u sličnom sastavu kao sada, sigurno da će ponovo ići na medalju.
Jovana Preković neće imati priliku da brani zlato u Parizu, jer karate neće biti na programu na tim Olimpijskim igrama. Mada ima nekih nagoveštaja da bi i ta odluka mogla da se promeni.